Джованни Боккаччо: версисем пӗр-пӗринчен уйрӑлса тӑни
Контента кӑларса петӗмӗр Контента хушрӑмӑр
Andreevart (Сӳтсе яв | хушни) |
→Вуламалли: +img |
||
8-мĕш йĕрке: | 8-мĕш йĕрке: | ||
== Вуламалли == |
== Вуламалли == |
||
[[File:Genealogia deorum gentilium.tif|thumb|''Genealogia deorum gentilium'', 1532]] |
|||
* Mann і в «Storia del Decamerone» (Флоренция, 1742). |
* Mann і в «Storia del Decamerone» (Флоренция, 1742). |
||
* Бальделли (Флоренция, 1806). |
* Бальделли (Флоренция, 1806). |
14:25, 21 Чӳк уйӑхӗн 2017 вӑхӑтри верси
Джованни Боккаччо (итал. Giovanni Boccaccio, 1313—1375) — итал çыравçи, сăвăçи.
Кун-çулĕ
Çавăн пекех
- Боккаччо (кратер)
Вуламалли
- Mann і в «Storia del Decamerone» (Флоренция, 1742).
- Бальделли (Флоренция, 1806).
- Diesdin, «Biographical Decameron» (Лондон, 1817).
- Чампи, «Manuscritto autografo di В.» (Флоренция, 1827).
- Бартоли, «I precursori del B.» (1878).
- Ландау, «B-s Leben und Werke» (Штутгарт, 1877).
- Körting, «B-s Leben u. Werke» (Лейпциг, 1880).
- Ландау, «Die Quellen des Decameron» (2 изд., 1884).
- А. Н. Веселовский, «Три письма Джиованни Боккаччио к Майнардо де Кавальканти» (СПб., 1876 — издано к 500-летнему юбилею Б.): В. Лесевич, «Классики XIV в.» («Отеч. записки» 1874 г., № 12); А. А-вой «Итальянская Новелла и Декамерон» («Вестник Европы», 1880 г., № 2—4).
- Веселовский А. Н. Боккаччьо, его среда и сверстники: В 2 томах. — СПб.: Тип. Имп. Академии наук, 1893-1894.
- Том первый. — 1893.
- Том второй. — 1894.
- Андреев М. Л. Боккаччо, Джованни // Культура Возрождения. Энциклопедия. Том 1. М.: РОССПЭН, 2007. — С. 206—209. — ISBN 5-8243-0823-3
- Symonds J. A. The Revival of Learning. Renaissance in Italy. Vol. II. N.Y., 1960 [97–98].
- Шишмарев В. Очерки по истории итальянской литературы: Данте, Петрарка, Боккаччо. — М.: 2010.