Термодинамика

«Википеди» ирĕклĕ энциклопединчи материал
Статфизика
Термодинамика
Молекула-кинетика теорийĕ
Çавăн пекех «Физика порталĕ»
Термодинамикăна сăнарлакан ÿкерчĕк

Термодинамика (грек θέρμη — «ăшă», δύναμις — «вăй») — физикăн макроскопла тытăмсен чи пĕлтерĕшлĕ уйрамлăхĕсене тата вĕсенчи энерги куçăмĕсене тишкерекен пайĕ[1].

Вуламалли[тӳрлет | кодне тӳрлет]

  • Duhem P. Le potentiel thermodynamique et ses applications à la mécanique chimique et à l'étude des phénomènes électriques. — Paris: A. Hermann, 1886. — XI + 247 с.
  • Guggenheim E. A. Thermodynamics: An Advanced Treatment for Chemists and Physicists. — 8th ed. — Amsterdam: North-Holland, 1986. — XXIV + 390 с.
  • Базаров И. П. Методологические проблемы статистической физики и термодинамики. — М.: Изд-во Моск. ун-та, 1979. — 87 с.
  • Базаров И. П. Термодинамика. — М.: Высшая школа, 1991. — 376 с. — ISBN 5-06-000626-3.
  • Базаров И. П. Заблуждения и ошибки в термодинамике. — Изд. 2-е испр.. — М.: Едиториал УРСС, 2003. — 120 с. — ISBN 5-354-00391-1.
  • Воронин Г. Ф. Основы термодинамики. — М.: Изд-во Моск. ун-та, 1987. — 192 с.
  • Базаров И. П., Геворкян Э. В., Николаев П. Н. Неравновесная термодинамика и физическая кинетика. М.: Изд-во МГУ, 1989.
  • Гельфер Я. М. История и методология термодинамики и статистической физики. — Изд. 2-е, перераб. и дополн.. — М.: Высшая школа, 1981. — 536 с.
  • Герасимов Я. И., Древинг В. П., Еремин Е. Н. и др. Курс физической химии / Под общ. ред. Я. И. Герасимова. — 2-е изд. — М.: Химия, 1970. — Т. I. — 592 с.
  • Гиббс Дж. Термодинамика. Статистическая механика. Серия: Классики науки. М.: Наука 1982. 584 с.
  • Гуггенгейм. Современная термодинамика, изложенная по методу У. Гиббса. — Л.—М.: Госхимиздат, 1941. — 188 с.

Асăрхавсем[тӳрлет | кодне тӳрлет]

  1. ^ Термодинамика. Большой Энциклопедический словарь (2000).

Каçăсем[тӳрлет | кодне тӳрлет]